Посета

МИЛАН ЂОКИЋ, ПРЕДСЕДНИК ОПШТИНЕ КЊАЖЕВАЦ, У ИНТЕРВЈУУ ЗА „НАЦИОНАЛНУ РЕВИЈУ”
Храброст за стварни преокрет
„Наш циљ је да за четири године Књажевац има за трећину мање незапослених. Да обновимо, у могућем обиму, производне активности у некадашњим привредним гигантима. Да Стара планина постане један од водећих планинских туристичких центара у овом делу Европе. Да под плантажама вишње и осталог воћа буде најмање 1.000 хектара. Да Књажевац буде град богат садржајима и да сваки његов део буде осмишљен и уређен. Да се млади овде враћају и остају, зато што се ту лепо живи”

Пише: Милица Деспот

Криза у Србији, у разним облицима, траје већ деценијама. Они који претендују да воде неки град или општину морају, свакако, да буду храбри, уколико су свесни своје одговорности и очекивања грађана од њих. Бити одговоран за неку средину, град или општину, бреме је великих обавеза и одговорности. На жалост, много је оних за које је то само краћи пут до привилегија, или намирења неких страначких интереса и квота – каже у разговору за Националну ревију Милан Ђокић, председник општине Књажевац.

Какво стање сте затекли преузимајући дужност председника општине Књажевац?
Књажевац спада у ред најнеразвијенијих општина у Србији. Више од 4.000 незапослених и просечна плата једва нешто већа од 27.000 динара подаци су који довољно говоре о ситуацији. Захваљујући изменама Закона о финансирању локалне самоуправе, општински буџет је знатно већи него ранијих година. На жалост, у тренутку када сам преузео одговорност за општину, буџетски расходи били су већи од планираних, тако да ћемо морати да стегнемо каиш. Упркос томе, планирамо да до краја године реализујемо неке важне инфраструктурне подухвате, а спремимо и пројекте за наредну годину. Такође, што је веома важно, врло конкретно ћемо помоћи нашим социјално најугроженијим суграђанима.

Главни елементи развојне стратегије коју Ви заговарате и на чијем остваривању ћете највише радити?
Главне тачке развоја Књажевца су туризам, пољопривреда, развој малих и средњих предузећа. Већина општина у Србији у својим развојним стратегијама има исте ове елементе, али компаративне предности Књажевца су природни потенцијали, образована и обучена радна снага, те традиција у индустријској производњи.

Цео простор некадашње Југославије у последњих две деценије доживео је пад у својеврсну деиндустријализацију. Каква је ситуација на подручју Књажевца и како ћете се с тим ухватити у коштац?
У Књажевцу је 1980-их само у привреди радило 16.000 радника. По стопи привредног раста, били смо једна од водећих општина у целој Југославији. Највише људи запошљавали су познати гиганти ИМТ, „Леда”, „Бранка Динић”, „Џервин”... Све ове фирме, на жалост, данас су у стечају или више не постоје, сем фабрике обуће „Леда”, која је приватизована куповином из стечаја и где „Falc East” сада запошљава око 800 радника.
Наш план је да прибавимо власништво над напуштеним, али очуваним халама ИМТ-а, и да уз помоћ ресорног Министарства финансија и привреде пронађемо озбиљне партнере, кооперанте аутомобилске и других индустрија, који ће ту засновати своју производњу. Свесни смо чињенице да је немогуће повратити све некадашње индустријске гиганте. Трудимо се да уз помоћ многих стимулативних мера са општинског и републичког нивоа, те доброг сервиса и логистике од стране општинске управе, стабилизујемо мала и средња предузећа која већ постоје, али и доведемо неке нове инвеститоре, како бисмо бар делимично ублажили лоше последице затварања некадашњих великих фабрика.

СТАРА СЕЛА И СТАРА ПЛАНИНА

Од 73 месне заједнице у Вашој општини, већина њих су сеоске. Са каквим изазовима се суочавате у стратегији опоравка и развоја књажевачких села?
Књажевац је једна од општина са највише села у Србији. На жалост, у великом броју њих су остала да живе углавном старачка домаћинства. Не желимо да се бавимо демагогијом и причамо да ћемо обновити сва села. За то нема ни новца ни потребе. Неопходно је направити класификацију села, па се усредсредити на она где још има млађег становништва и реалних шанси за опстанак. Појачаним инвестицијама у инфраструктуру, друштвену надградњу, пољопривреду и сеоски туризам, приближити квалитет живота у селу оном у градској средини. То су најчешће села која се налазе у првом прстену око града или на важнијим регионалним саобраћајницама.
Књажевац је општина која је позната по производњи вишње. Управо смо набавили саднице за нових 200 хектара воћњака, које ћемо бесплатно поделити заинтересованим пољопривредницима.
На жалост, има и оних села где је остало само по пар старачких домаћинстава. Ту морамо да појачамо здравствену и социјалну заштиту, да старим суграђанима обезбедимо одговарајуће снабдевање намирницама и огревним дрветом, јер се у многим случајевима ради о људима старијим од 80 година, а прве комшије и продавнице километрима су им далеко.

Стара планина је зона највећих планираних инвестиција у српском туризму. Шта то значи за Књажевац?
То је и зона у којој су већ остварене највеће гринфилд инвестиције у планински туризам последњих деценија у Србији. За прошлу Нову годину, отворен је нови хотел који спада у ред најлепших и најлуксузнијих планинских хотела на Балкану. Почела је да ради нова гондола, прва у Србији. У систему са још две четвороседне жичаре и сидрима, она омогућава скијање на петнаестак километара прелепих стаза. Већ сада на Старој планини ради пар стотина радника из Књажевца и околине. Своју шансу у развоју туризма на планини виде и многи становници потпланинских села, као и потомци оних који су се одавно одселили из тог краја. Нови смештајни капацитети убрзано ничу, а понуда етно производа, од прехрамбених до одевних, све је богатија. Наставком инвестиција, Стара планина ће постати замајац привредног развоја читавог региона и одличан пример како држава може, препознавањем природних потенцијала и појачаним инвестирањем, оживети нека своја подручја и спречити одумирање.

ГРАНИЦА КОЈА ПОВЕЗУЈЕ

Ваша општина је погранична, што јој је много пута у историји доносило невоље, а сада би могло бити озбиљна развојна шанса. Шта за Књажевац значи то што је граници ЕУ ближи од многих других српских градова?
Да, то што је некада био хендикеп, сада је предност. Скоро све српске пограничне општине имају одличну сарадњу са општинама на другој страни границе, у Бугарској. То је већ резултирало низом пројеката кроз које ЕУ подстиче прекограничну сарадњу. У сталном порасту је и привредна сарадња. Трансфер знања и искустава сигурно ће у наредном периоду дати обострано позитивне резултате. Ми стварамо предуслове и за долазак евентуалних инвеститора који имају своје производне погоне Бугарској, а могу им бити привлачне стимулативне мере наше државе за нове инвестиције, као и наши привилеговани услови пословања са Русијом.

Велики српски проблем је миграција младих у велике градове, гашење селâ, депопулација. Шта ћете учинити да младе људе задржите у Књажевцу, па и да неке нове привучете овде?
Не можемо тражити од младих људи да само из локал-патриотских разлога остају или се враћају да живе у Књажевцу. Морамо им створити услове за живот, макар приближне онима у већим градовима. Радна места и решавање егзистенцијалних питања свакако су први предуслов, али и друштвени живот, услови за бављење спортом, културна дешавања, инфраструктурно уређење града. Неко ко је завршио факултет у Београду или Нишу тешко ће се одлучити да се врати у блатњаву и неосветљену улицу у свом месту. Управо зато, већ ове године урадићемо или започети многе пројекте који ће бити привлачни младима. До Божића, на базену ћемо поставити (де)монтажну пнеуматску балон халу, која ће омогућити коришћење базена и у зимским месецима. Радови на изградњи дечјег аква-парка су већ у току, као и припреме за постављање градског клизалишта. Уређивањем још неколико улица током октобра, у граду скоро да их више неће бити необновљених. Формирамо и Регионални центар за стручно усавршавање, који ће служити за стално образовање већ запослених лица, али и за преквалификацију, доквалификацију и стицање нових знања незапослених из читавог региона, према потребама локалних економија.

РАЗВОЈНИ ИНСТРУМЕНТИ ДРЖАВЕ

Доскора сте били државни секретар и помагали у развоју многим локалним самоуправама. Како Вам та релација изгледа сада са друге стране, са становишта локалне самоуправе?
Радио сам прво у министарству, а после сектору за Национални инвестициони план. Приоритетни циљеви били су да се – кроз реализацију важних локалних, регионалних и националних инфраструктурних пројеката – створе услови за бољи живот, бржи економски развој и смањење разлика у развијености међу општинама. НИП је био добар партнер многим локалним самоуправама, на многим важним пројектима. Надам се да ће држава и у будућности имати сличан инструмент за системску помоћ општинама и градовима. Искуства стечена у НИП-у, свакако, врло су ми корисна и данас.

Најзад, каквим видите свој град и своју општину на крају Вашег мандата?
Наш циљ је да за четири године Књажевац има за трећину мање незапослених. Да обновимо, у могућем обиму, производне активности у некадашњим привредним гигантима. Да Стара планина постане један од водећих планинских туристичких центара у овом делу Европе. Да под плантажама вишње и осталог воћа буде најмање 1.000 хектара (сада је под вишњом 500 хектара, а овогодишњи приход Књажевчана од овог воћа је око осам милиона евра). Да Књажевац буде град богат садржајима и да сваки његов део буде осмишљен и уређен.
Књажевац видим као град у који ће се наши млади суграђани враћати, и остајати, јер ће се у њему лепо живети. Надам се да ћемо вратити достојанство и осмех на лица Књажевчанима.

***

Надимак
Видимо на сајту општине да Вас Књажевчани, с присношћу која данас није честа, зову Крака. Откуд?
Тај надимак наследио сам од мог оца, који је цео свој радни век провео радећи као професор у књажевачкој гимназији. Био је омиљен међу генерацијама својих ђака. Емоције у вези са тим надимком припадају њему, а и ја се трудим да их не нарушим.

***

Препознатљивост
Богато етно-наслеђе (живописни обичаји, ношње, светковине, песме и игре...) такође може бити важан камичак у мозаику званом туристички производ Књажевца. Планирате ли нешто на том пољу?
Лепих хотела и добрих ски-стаза има на многим местима у свету, али управо то што сте побројали може некога да определи да дође, први пут или да се врати, у нашу општину. Јасно дефинисање и промоција наших обичаја, традиције и културе веома је важан посао, и због њиховог уклапања у туристичку понуду читавог краја, и због самосвести о историји и идентитету народа коме припадамо.